Kako da nazovem ovu ljubav? – 77. epizoda

Kuši vadi stvari iz svoje torbe. Anđeli shvata koliko je to ponižavajuće za nju, zatvara oči. Svi su napeti. Većina onoga što Kuši ima u torbi jesu grickalice 😀
Kuši zavlači opet ruku u torbu: “To je to. Samo još…”
Odjednom se ukoči. Svi su u iščekivanju. Mano zahteva od Kuši da izvadi to što drži u ruci. Kuši vadi ruku iz torbe, u njoj drži – KLJUČIĆ koji je Arnavu ispao onaj dan prilikom posete hramu 😀 Priseti se tog događaja. Malo je uznemirena. Stavlja i ključić na sto pored ostalih stvari koje je izvadila iz torbe. Potom izvrne torbu naopačke i istrese je (ispadaju neke semenke xD ali to je to, nema ničeg više).
Oglasi se baka: “Jesi li videla, Manorama? Jesi li zadovoljna? Jesi li našla lopova? Ne možeš optuživati bez dokaza!”
Anđeli priđe Kuši: “Oprosti, Kuši. Sve je to moja krivica.”
Mano se opet javlja, kaže da je sve ono rekla samo zbog ogrlice. U svakom slučaju, nije mogla tek tako nestati.
Oglasi se Lakšmi te joj baka priđe: “Mirna Lakšmi, opet bi nešto jela?”
Baka je uzme u naručje. Ispostavi se da se ogrlica zakačila za njenu “odeću”. Svi se iznenade. Mano priđe, skine oglicu s Lakšmi. Čudi se otkud ogrlica na njoj. Daje ogrlicu Anđeli. Anđeli kaže da je stavila kutiju s nakitom na krevet, mora da se Lakšmi popela i tako se ogrlica zakačila za nju. Mano prokomentariše kako se kuća pretvara u muzej. Gleda Kuši. Anđeli pogleda Mano, pa priđe i stavi ruku na Kušino rame. Kuši je pogleda. Anđeli odmahuje glavom u znak da ne sluša Mano i njene komentare. Kuši prisili sebe da se nasmeši. Mano demonstrativno ode.

Anđeli dovodi Kuši u kuhinju, tu je i La. Ona (Anđeli) veli Kuši da sad može spremati đalebi koliko hoće. Sve je spremno. Kuši zine od iznenađenja. Anđeli i La se pogledaju i nasmeju. Anđeli kaže Kuši da se dobro seća šta je njena tetka rekla – kad je uznemirena, pravi mnogo đalebija. Kuši se ustručava, ali je Anđeli pita zar neće i La naučiti kako da pravi đalebi? La se smeši. Kuši je srećna, vezuje svoj veo sa strane i počinju. Dok pravi đalebi, Kuši objašnjava La (Anđeli je otišla) da treba imati jaku ruku (pošto cedi onu smesu). Doda kako bi bilo dobro da ono testo odstoji malo, ali ona prosto ne može da čeka 😀
La: “Chamkili, jesi li spremanje đalebija naučila na časovima kuvanja?”
Kuši negira: “Ne, ne, ne! Naučila sam od moje majke. Znaš, to je prvi slatkiš koji je moja majka, nakon venčanja, spremila mom tati. Posle toga je njihov odnos bio pun slatkoće! I ja sam rešila da uvek pripremam đalebi za svog muža! Možeš i ti da spremaš, svom mužu. ”
La: “Ne mogu. Iz dva razloga. Prvi razlog je taj što ASR ima problem sa šećerom, a drugi što ima problem s brakom.”
Kuši: “Pa šta? Možeš praviti slatkiše bez šećera. Kako ti ono kažeš? “Sugar free” (na engleskom, znači “bez šećera”)! A, što se braka tiče, moraš ga ubediti.”
La: “Ali, Chamkili, neću da rizikujem pokušavajući, ako on neće, neće, ja tu ništa ne mogu. U svakom slučaju, šta ima loše u tome da živimo zajedno?”
Kuši: “Sad nije loše, ali biće u budućnosti. Sad si mlada i lepa. Ali, u budućnosti ćeš ostariti.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)