Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 228. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 228. deo
Aman je burno reagovao i odbijao da sutra puštaju zmaja, moleći oca da ih sutra vodi da samo vide kako se deca igraju sa tim bojama, obećavajući da se oni neće igrati. I bliznakinje su isto rekle da se neće igrati, ali da žele da vide kako se deca igraju sa tim bojama.
Miti im je prišla i rekla: “Vi decu koja će se igrati tim bojama ne poznajete, glupo je da idemo tamo i da gledamo kako drugi slave Holi, jer ga mi ne slavimo…”
Aman: “Mama, znamo dedinog unuka, Ruana.”
A onda je pogledao slugu: “Deda, sigurno će i Ruan biti tamo?”
Sluga je ćutao, nije znao šta da kaže.
Miti: “Da, Ruan ce sigurno ići i slaviti… Deco, slušajte mamu. Nije to jedini praznik boja, ima ih još! Ima Divali, vodićemo vas da gledate vatromet i videćete puno raznih boja na nebu.”
Deca su zaplakala, jedva su ih ubedili da nije uredu da idu.
Miti ih pita: “Hajde, recite mami, da li Vi volite tatu i mamu?”
Deca su klimala svojim glavicama.
Miti: “Vi ste još mali, ali ipak ću Vam reći da je na taj praznik Vaš tata izgubio svog tatu kojeg je mnogo voleo, a i ja sam isto na taj praznik igubila svoju mamu. Mi tugujemo za njima, nedostaju nam… i kako da idemo tamo gde se igra, peva i veseli? Zato ne možemo da idemo.”
Sluga im se izvinjavao što je rastužio decu, ali to stvarno nije znao. A baka im je prišla i rekla da ona već mnogo godina isto ne slavi taj praznik i nisu oni jedini koji ga neće slaviti. Deca su prestala da plaču, ali su bili tužni. Miti je otrčala u sobu i zaplakala. Za njom je odmah došao i Akaš. (NASTAVAK NA SLED.STR.)