Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 229. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 229. deo
Akaš je pozvao Sankrata i rekao mu: “Brate, pozvao sam te samo da ti javim da ćemo Miti i ja sutra voditi blizance da slave Holi. Molim te, odvedi i ti Moli da ga i ona slavi, nemoj da taj lep dečiji praznik uskratimo našoj deci. Ti znaš da ga ti i ja nismo nikada slavili, ali ako ga uskratimo našoj deci neće ga slaviti ni njihova deca i ko zna još koliko generacija. Mi stariji ga nećemo slaviti, ali neka ga slave bar naša deca.”
Sankrat: “Brate, ti si me preduhitrio, upravo sam hteo da te pozovom iz istog razloga. Ambika je već nekoliko dana na mene vršila pritisak da počnemo ove godine da slavimo Holi. U početku sam je odbijao, a onda sam došao do zaključka da naš tata i nije zaslužio da ga žalimo. Njega nije bilo briga ni za našu mamu ni za nas, on je samo trčao za Mitinom mamom, a mi smo ga tolike godine oplakivali i žalili. Zato sam rešio ne samo da vodim Moli da ga slavi, nego ću ga i ja početi slaviti, a isto tako bi trebao i ti. Ambika i ja smo se dogovorili sa Muktom i Višnuom da se sutra nađemo da ga zajedno slavimo.”
Akaš: “Što se tiče našeg oca, u pravu si brate, možda bih ga i ja slavio, ali mislim da Miti sigurno neće, jer su njene rane još sveže i znam koliko joj nedostaje majka. Ona je odrasla bez nje jer je bila u zatvoru i mrzela je, ali kada ju je napokon prihvatila i zavolela – izgubila ju je. Uopšte nije važno da li ga mi slavimo i zato nemojmo pričati o tim tužnim trenucima. Nego mi kaži, dokle ste stigli sa izgradnjom kuća porodica Kašjap i Četređi.”
Sankkrat: “Višnu i ja smo kupili dva placa iste veličine, jedan do drugoga. Čak će nam i kuće biti iste, a i ograda. Želimo da sestre budu što više zajedno dok smo mi na poslu.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)