Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 182. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 182. deo
Blizanci su bili srećni i jedva su čekali da pođu na prvi let avionom. Samo su pričali o tome, dok je mala Moli bila jako tužna i samo što nije zaplakala pitajući kako će ona živeti bez njih, nikada se nisu razdvajali, a sada će ostati sama. Mali Aman joj je priznao da će i ona njima puno nedostajati. Ali, uskoro će i ona sa stricem i strinom doći kod njih.

U avionu, deca su se radovala gledajući kroz prozor. Pošto je bila noć, kada bi ugledali osvetljene kuće i ulice vriskali su od sreće. Njihova sreća je bila još veća kada su preletali jedan grad, vikali su: “Mama, tata, vidite kako je lepo i kako sija!”
Pitali su da li je to neki grad koji preleću jer izgleda sa te visine prelepo. I Miti i Akaš su to potvrdili rekavši da je dobro što je nebo vedro i sve se lepo vidi. Nešto posle toga deca su zaspala, a za njima i Miti. Akašu nije hteo san na oči. Mnogo je bio uzbuđen i srećan zato što je uspeo u svom naumu da svoju ženu razdvoji od njenog prijatelja. Veruje da će se ona možda u početku češće čuti sa njim preko telefona, ali vremenom će se i to smanjiti i on će tada dobiti u potpunosti svoju voljenu ženu nazad. Negde pred zoru želeo je da probudi Miti da vidi prelepe predele, ali se digla magla i jedva se šta moglo videti ili nazirati, a znali su ući i u guste oblake. (NASTAVAK NA SLED.STR.)