Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 204. deo

Miti se zamislila, a onda rekla: “Setila sam se… Kada sam izašla iz bolnice telefon mi je dala Surbi…”
Miti se tada trgla jer je čula šuštanje u šumi. Miti i Aman su pogledali u tom pravcu i videli da se i žbun pomerio. Miti se uplašila da nije neka krupnija životinja, ali je Aman smirio: “Ma sigurno je veverica, tu sam ja, ne brini.”
Aman joj nije dao da ustane i pogleda, a da je ustala i prišla žbunu ugledala bi svog muža kako leži tamo i posmatra ih. Pošto se smirila, Miti je nastavila, ali je bila malo nervozna, čupkala je travu i spuštala je na jaknu, a to isto je radio i Aman, jer su bili okrenuti jedan prema drugom i pričali.
Miti: “Amane, sada mi je sve jasno… Ti znaš da je Surbi bila Kanina žena i da se za Kanu udala da bi Akašu pravila put do mene… Sad mi je jasno, ona je odbijala tvoje pozive, a ne ja…”
Aman: “Napravila mu je dobar put ka tebi… a nas je rastavila… Ali kako ti nisi tada primetila kod njega mržnju i da se sa tobom ženi zbog mržnje i osvete?”
Miti: “Nisam Amane kod njega primećivala mržnju… Tada sam pokušavala da duboko u sebi potisnem moju veliku ljubav koju sam gajila prema tebi… Mislila sam da ti i ja nikada nećemo moći da budemo zajedno zbog moje majke ubice… Da me tvoji roditelji sigurno ne bi ni prihvatili i da me zato izbegavaš…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)