Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 204. deo

Aman: “Sudbina se dobro poigrala sa nama… Moji roditelji bi te oberučke prihvatili, a čak i taj ugovoreni brak je trebao da nas spoji i do njega nije došlo…”
Miti: “Da Amane… Znaš da su mi rekli da sam kopile, nisam znala ko mi je otac…”
Aman: “Sećam se i toga. Izgleda da nam stvarno nije bilo suđeno. Miti, došao sam ovde da te vidim i da ti kažem nešto. Zbog tebe sam u zadnje vreme strašno nervozan, ta moja nervoza se odražavala i na poslu, a i kod kuće.”
Miti: “Zašto si nervozan zbog mene?”
Aman: “Miti, nervozan sam kada danima ne mogu da te dobijem na telefon i ne mogu da te čujem, tada mi svi smetaju i na poslu i kod kuće. Kući vičem na majku, na Amru, pa čak i na malu Miti i shvatio sam da ovako ne mogu dalje… Povređujem nevine ljude… Miti, sada i da želiš da budemo zajedno to više nije moguće… Amrin dečko, kada je saznao da se Amra i ja nećemo razvesti, jer si me ti odbila i odselila si se u drugu državu, on se oženio, skoro je to bilo. Miti… Amra je trudna i dobićemo još jedno dete… Takođe, priznala mi je da se zaljubila u mene i da me voli. Amra je isto dobra kao i ti, neće mi biti teško da sa tako dobrom osobom provedem ceo život. Miti, primetio sam da i Akaš tebe voli… Ti si jako dobra i imaš čisto srce. Ko može tebe da ne voli? Dobro sam ga slušao kada je pričao o Vama, sa kojom tugom je pričao o svemu kroz šta ste sve Vi prošli… (NASTAVAK NA SLED.STR.)