Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 208. deo

Baka ga je tešila: “Čudi me da si posumnjao da te je ostavila, znaš da je puno vezana za decu i ne odvaja se od njih. Zar si pomislio da bi ih napustila…”
Akaš: “Ne znam bako, toliko puta me je napuštala, a i Vi dobro znate da ona ne podnosi ovu klimu, zato sam posumnjao da je Aman zato i došao, da je odvede…”
Akaš je popio malo vode, a zatim ustao i rekao: “Idem bako kod Miti u sobu. Idem da je vidim i biću pored nje sve dok joj ne bude bolje.”

Akaš se nervozno šetao po sobi pitajući se zašto joj je pozlilo i zašto joj nije dobro, pošto je video koliko su bili srećni ona i Aman i koliko su se smejali i izjavljivali ljubav jedno drugom. Očekivao je da mu na neka njegova pitanja da odgovor, ali morao je da čeka da joj bude bolje. Miti je jedva uveče uzela od Akaša svoju terapiju rekavši da se jako loše oseća. Sutradan ni lekove nije htela da uzme od Akaša, ni ujutru ni uveče. Baka je to videla i ona joj je dala lekove, zamolila ju je govoreći joj da ne sme bez terapije. Miti je plakala i molila Akaša da izađe iz sobe i da je ostavi samu. Taj ceo dan je plakala i nije ustajala iz kreveta. Akaš je čuo i noću da plače. Pitao je šta joj je, ali nije dobijao odgovor. I sutradan je na silu baka naterala Miti da popije svoju terapiju. I to celo prepodne je plakala, a onda je počela naglas da priča da ne može više da podnese toliku bol. Baka i Akaš su bili u sobi i začudili su se. (NASTAVAK NA SLED.STR.)