Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 213. deo

Zaplakala: “Akaše, ti ne znaš koliko sam ih teško donela na svet. Ti ne znaš koliko mi je bilo teško u trudnoći. Provela sam celu trudnoću u krevetu. Uz pomoć tvoje majke sam išla do toaleta, ona i tetka su me kupale. Bila sam ogromna, morala sam da ležim na leđima što mi je jako teško palo i to dan-noć. A da ne spominjem koliko mi je bio težak porođaj, toliko da mi je pozlilo, a posle sam pala u komu. I zato mi ne oduzimaj decu, molim te… Ti si zdrav i imaćeš još dece. Poneću jako malo stvari, koliko da se presvučemo, a oko prtljaga pomoći će mi Aman, a i devojčice. Da znaš, ja se nikada više neću udavati, živeću samo za njih. Možda će ti ovo imponovati, ali ti si bio jedini muškarac u mom životu, to ćeš i ostati. Ja ne mogu da zamislim da pripadnem nekom drugom muškarcu i to je jedan od razloga zašto sam odbila Amana, da se udam za njega, iako ga puno volim. A i moje telo je puno ožiljaka i meni se gadi kada u donjem vešu stanem ispred ogledala… Akaše, ja ću deci pružiti sve, ni u čemu neće oskudevati, ja ne moram da imam, ali oni će imati. (NASTAVAK NA SLED.STR.)