Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 215. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 215. deo
Akaš je Miti uhvatio za ruku i rekao joj da je jako srećan što što je nju dobio za ženu, nju koja je toliko dobra, poštena, nesebična, iskrena i čistog srca. Zahvalio joj se što što mu je sve priznala, a priznao joj je da je dosta toga i znao.
Miti: “Akaše, iznenađena sam što si i ti bio na vidikovcu… Zašto si se krio, zašto nam nisi prišao i sedeo sa nama?”
Akaš se nasmejao: “To mi je bila idealna prilika da iza žbuna, sakriven, posmatram svoju ženu u prisustvu mladića za koga mi je toliko puta rekla da ga voli. Hvala bogu, ništa se nije desilo, imali ste samo drugarski razgovor. Ali ovo sve što se desilo ovih dana, a posebno juče, mi je otvorilo oči i sve sam shvatio. Miti, bilo mi je jako teško da te gledam u onakvom stanju, plakala si, patila i trpela bol. Tada sam sve shvatio. Molim te da mi oprostiš, za to tvoje stanje ja sam kriv, a i za sve ovo što smo loše prošli u životu. Shvatio sam, to je božja kazna za mene. Sve što sam od njega tražio to mi je i dao. Oprosti mi mi Miti, sve ću ti priznati. Tada nisam računao da ću se u tebe zaljubiti i da ću te toliko zavoleti. Miti, volim te više i od svog života, da si preminula od patnje i bola, juče ili noćas i ja bih presvisnuo za tobom i danas ni ja ne bih bio živ… Hajdemo Miti da sednemo na klupu, sve ću ti priznati. Na to sam potpuno zaboravio, to je nešto još iz vremena kada sam te osvajao zbog mržnje i osvete.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)