Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 215. deo

Seli su na klupu i Akaš je počeo da priča: “Miti, znaš da sam bio sluga u božjem hramu i tu sam te zaprosio. Kada si odlazila, rekao sam ti da ću ti dati sve što zaslužuješ, a i bogu sam obećao da ću ti dati sve, zbog moje osvete daću ti BOL, PATNJU I SUZE. Juče sam se direktno suočio sa tvojom patnjom, tvojim bolom i tvojim suzama, to sam sve video i tada sam sve shvatio – to je kazna za mene od boga. Ali i ja sam osećao bol, patio i plakao juče za tobom. Miti, na našem prvom venčanju, dok smo išli oko vatre, moja obećanja su bila loša i tada sam obećavao da ću ti zadavati bol, da ću ti svu sreću pretvoriti u tugu, da ću te bogu prinositi kao žrtvu i da ću ti život pretvoriti u pakao. Da ću Vam oduzeti svo bogatstvo koje je pripadalo mom ocu.”
Miti: “Šta? Zar si mi to sve poželeo, zar je tvoja mržnja bila tolika? Ali, kako je ja nisam primećivala, osećala… Morala sam bar nešto primetiti, ali nisam…”
Akaš: “Ima još Miti… Kada sam ti stavljao mangalsutru u sebi sam rekao da to nije bračni lančić nego kanap koji će se sve više sužavati oko tvog vrata, da ti to nećeš ni primetiti, a ni osećati bol. Ti si često bila na ivici smrti, i nisi stvarno osećala tu bol, ali zato ja jesam, ja sam patio za tobom, osećao veliki strah i bol za tobom, strah da te zauvek ne izgubim.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)