Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 216. deo

Samo si ti tako čista i iskrena uspela da me promeniš, i da imaš uticaja na mene. Bez tebe, ja sam ništa! Miti, ti nisi samo promenila mene, uz tvoju pomoć se promenila cela moja porodica, pa i moja majka. Ti si i njeno srce osvojila, a da samo znaš koliko te je mrzela… Više puta mi je rekla da joj se čini da tebe više voli nego nas, njene sinove. Rekla mi je da bi, da ima ćerku, volela da joj ona bude kao ti. Čak je na tvojim rukama umrla…”
Akaš je zaplakao i nastavio, a glas mu je podrhtavao: “Miti, plakao sam zbog oca, zbog majke, ali najviše sam plakao zbog tebe, mislim da sam reku suza prolio… Toliko puta si me napuštala, a ja sam za tobom patio… Miti, molim te, oprosti mi jer si stvarno zbog mene prošla loše u životu. Shvatio sam da je bog kažnjavao mene, ali preko tebe jer i ti si kroz mnogo toga lošeg morala da prođeš da bih ja osetio bol i patnju i bio kažnjen. Dobro se sećam reči tužioca, kada je rekao da si postala mit u sudu i da si bez vreće na glavi čekala, smirena, da te obese, a znala si da si nevina. Čuo sam da si rekla da konopac nisi ni osetila jer si mislila da ga drži ruka tvoje majke. A ja sada shvatam da je to bila božija ruka koja te je čuvala. Bila si potpuno u pravu u vezi Ambike, a ja te nisam slušao misleći da si naivna podlegla pod majčinim uticajem.