Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 220. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 220. deo
Akaš: “Nisam te Miti ucenio. Da si me napustila sa decom i ja bih odmah otišao, što dalje iz grada i kaznio bih sebe. Živeo bih u nemaštini, siromaštvu i od teškog rada i tako bih kaznio sebe. Miti, ako ti ovde ne odgovara da živimo idemo gde god ti hoćeš, možemo i u Nju Delhi da se preselimo. Ja ću naći posao i radiću za svoju porodicu.” Miti: “Ne.”
Akaš: “Ako nećeš da idemo u Delhi ići ćemo gde god ti hoćeš, i nakraj sveta! Ako treba, selićemo se iz mesta u mesto i ostaćemo tamo gde će ti klima najviše odgovarati.”
Miti: “Ne Akaše, ostanimo ovde, nemoj da ostavljamo baku. Taman se navikla na nas i jako je dobra. Samo bih te nešto zamolila… da onaj motor skloniš. Videla sam ga kada sam dolazila ovde. Molim te, pokloni ga nekom. Ako možeš učini to još danas. Onog dana mi je pozlilo na motoru i ne želim da ga vidim više. Motor sam volela zbog Amana, nekada smo se stalno vozili i ja sam uživala, a sada mi je teško i bolno da ga vozim… Nikada se više neću voziti na njemu. A bolno mi je i da ga gledam, u meni budi stare uspomene koje želim da zaboravim.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)