Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 223. deo

Akaš: “Bako, nisu dobre vesti, ali ipak, moram Vam reći… Ali za to Miti ne sme da zna, dobro je da je ostavila kući telefon. Mitin drug, onaj zbog koga je Miti bila u krizi i životno ugrožena, sada je u istoj takvoj krizi. Njegova žena Amra zvala je Miti na telefon, a pošto je nije dobila, pozvala je mene. Rekla mi je da je doživeo nesreću na motoru i da je povređen, nije video kuda vozi od suza, celim putem je plakao.”
Zatim je Akaš baki preneo ceo razgovor koji je vodio sa Amrom. Amra je i Miti zvala i zato je on dotrčao da obriše te pozive.
Baka ga je slušala u čudu i kaže: “E moj sine, to je prava ljubav, kada se umire zbog voljene osobe. Šta će biti sine ako on ne preživi tu krizu a Miti sazna da si ti sve znao? Mislim da je bolje da večeras zajedno otputujete za Mumbaj i da je odvedeš kod njega.”
Akaš: “Ne bako, ako je odvedem znam da ću je zauvek izgubiti, ne… ne mogu bako. Ja je puno volim… Znam da sam puno grešio i izgubio njenu ljubav… Još za vreme kada sam je osvajao stekao sam pogrešnu sliku o njoj i zato nisam umeo da je shvatim i razumem, a i dosta je mlađa od mene, mislio sam da sam stariji i puno zreliji od nje. Bako, oni se znaju još sa fakulteta. Generacijski su bliži, samo dve godine je razlika između njih… Imali su puno zajedničkih prijatelja, zajednickih tema… Ja sam pet godina stariji od Miti, a i nisam imao prijatelje, nisam se družio kao oni i nisam umeo da je slušam i razumem kao Aman. A primetio sam da je on jako dobar mladić, isti je kao i moja Miti i puno je učinio za nju. Saznao sam da je on dovodio profesore i studente na Mitine humanitarne koncerte. (NASTAVAK NA SLED.STR.)