Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 225. deo

Pitala sam ga kako je, a on se nasmejao i rekao: “Čim sam gladan, znači da sam dobro. Samo mi nemoj nikada više spremati one rezance iz kesice, neću ih više nikada jesti.” Tražio mi je štake da mu dam jer mora do toaleta. A onda je seo za sto, jedva nekako zbog noge koja je u šipkama. Po njemu se videlo da je iscrpljen, oslabio je i brada mu je porasla. A onda je počeo da nam se izvinjava zbog krize u kojoj je bio. Uzeo je Miti u krilo, stavio je da mu sedne na zdravu nogu, počeo je da je ljubi i mazi, a onda je rekao da mora da zaboravi svoju prošlost. Da će se od sada posvetiti samo svojoj porodici i da Miti mora zauvek da zaboravi. Ne želi da je više nikada niko u kući spominje u njegovom prisustvu. Košulju koju ste mu kupili tražio je da se odmah baci, jer je nikada više neće nositi. Tada sam mu pokazala košulju i rekla da on tu košulju i ne može više da nosi jer je iscepana prilikom nesreće koju je imao na motoru.”
Akaš: “Amra, puno ti hvala, pao mi je veliki kamen sa srca! Aman je u pravu, i treba da zaboravi Miti i da se potpuno okrene svojoj porodici koja će se uskoro proširiti jer ćete dobiti još jedno dete. Ali slušaj me Amra, sada ti i ja treba da stojimo kao dva stuba između njih! Oni se nikada više ne smeju videti, mi moramo da napravimo zid između njih. Amra, Miti i ja ćemo dolaziti u Mumbaj da posetimo rodbinu, na nekoliko dana. Ja ću te obavestiti kada stignemo da ti znaš. Znam da ćemo ići i u kupovinu, jer ovde i nema ništa naročito da se kupi, kupujemo preko kataloga najviše. I tada ću te obavestiti da vi ne idete, jer ni slučajno se oni ne smeju sresti. Njihove rane na srcu su duboke, oboje su bili u istoj krizi, zamalo da umru od bola i tuge. Mi ne znamo šta će se desiti ako se ponovo slučajno vide i sretnu. Tada ih možemo izgubiti zauvek! Znam da si zavolela Amana, čuvaj ga za sebe. Ti si jako dobra, ista si kao moja Miti i sigurno će Aman i tebe zavoleti. A ja ću se truditi da povratim ljubav svoje žene.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)