Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 228. deo

Prišao joj je i pitao je: “Da li ti puno nedostaje majka?”
Miti: “Da, stvarno mi nedostaje… Odrasla sam sa saznanjem da nemam ni oca ni majku i da su jako mladi umrli, lagali su me i baka i Kana. U najlepšim godinama sam saznala da je majka živa i da je u zatvoru, zbog ubistva. Tada sam je mnogo mrzela, prvi put sam joj rekla “mama” kada si me ti nagovorio i ubedio da je to najlepša reč na svetu. Znaš da sam je tada prihvatila, bila sam srećna, ali sam je ubrzo izgubila, ta moja sreća je kratko trajala. Znam da je i tebi teško jer si i ti odrastao bez tvog tate. Ali Akaše, zašto se to sve moralo desiti baš na najlepši praznik koji slavi naša zemlja? Divali i nisam nešto volela, plašila sam se vatrometa, ali Holi sam obožavala i jedva čekala da dođe taj praznik.”
Akaš: “Miti, ti si ga slavila u detinjsvu i kao devojka, a ja ga nikada nisam slavio niti sam išao da gledam kako ga drugi slave. I u školi su svi pričali o Holiju i radovali mu se, a i posle bi prepričavali kako su se proveli, a ja sam bio povučen i ćutao sam. Na Holi smo ocu davali pomen… Moji drugovi su se radovali, a ja sam na taj dan plakao. Znali su zašto ne slavim Holi pa su me ismejavali govoreći da je moj tata bio slabić i da ga je ubila jedna žena, da je stradao od ruke jedne žene. Zato sam i postao loš i zao i nisam ni imao drugove. Puno sam se tukao i učio borilačke veštine da im dokažem da u porodici Četerđi nema slabića.”
Miti: “Mogu da zamislim kroz šta si sve prošao, ali si pored sebe imao majku, a ja nisam imala ni majku ni oca, ali sam imala srećno detinjstvo. Nego lažeš da nikada nisi slavio Holi.”
Akaš: “Nisam ga nikada slavio, tati smo na taj dan davali pomen.”
Miti: “Sećam se kada je Nandini pričala da ti je jednom pozlilo posle Holija, da si popio malo više onog pića i da si dobio temperaturu.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)