Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 228. deo

Akaš: “Da, sećam se tog Holija. Čim su svi gosti otišli, posle pomena, ja sam odmah otišao kod Nandini iako se mama ljutila i bila protiv toga da idem kod nje. Nandini je bila uporna, iako je znala da ja ne slavim Holi, da je vodim tamo gde se slavi. Odbijao sam je, ali na kraju sam pristao i odveo sam je. Ona je igrala, a ja sam samo sedeo i pio ono piće od muke, posmatrajući narod kako se veseli. Tada ni sam ne znam koliko sam ga popio i od njega mi je i pozlilo, stvarno sam dobio temperaturu, a i povraćao. Taj Holi mi je preseo… Ona je zla žena, mogla je da ide sa drugaricama da ga slavi, ali uporno je čekala mene da je ja vodim.
Miti: “Ne znam Akaše, ako ti je bilo teško, zašto si išao?”
Akaš: “Bila je jako uporna da je vodim, htela je čim smo stigli da mi stavi boju na lice, da me išara, a i ja nju da šaram po licu. Odbio sam je drsko, nisam joj dozvolio da mi stavi boju na lice. A nisam hteo ni ja njoj da stavim boju. Čak me je bezobrazno vukla i da igram sa njom. Tada sam bio jako besan i rekao sam joj da ona dobro zna zašto ja ne mogu da slavim Holi niti da mi stavlja boje i da igram te da ću, ako bude navaljivala, odmah otići, a ona neka se kući vrati sama.”
Miti: “Dobro, bar si bio i video kako se slavi Holi. Naša će deca ove godine poći u škol… I oni će, isto kao i ti, slušati svoje drugove i drugarice kako su se proveli za Holi… Mogu da predpostavim da će im biti teško da slušaju i da će se neprijatno osećati…”
Miti su opet pošle suze: “Akaše, žao mi je što naša deca neće slaviti taj praznik… ali onda neće slaviti ni njihova deca, pa čak ni deca njihove dece i ko zna koliko generacija koja će doći neće slaviti i osetiti lepotu tog praznika… Ne znam kakvo nas to proklestvo prati… Zbog tog proklestva će ispaštati mnoge generacije koje ce doći, a to će u stvari biti svi naši potomci.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)