Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 229. deo

Akaš se smejao, a onda rekao: “Hajde, to je u redu i slažem se što ste uzeli plac do placa. Hajde mogu da prihvatim i da vam kuće budu iste. Ali bar nemojte da vam fasade budu u istoj boji kao i ograde, kuće vam se po nečemu moraju razlikovati. Šta ako se napiješ brate, pa pogrešiš i odeš kod svastike, a ne kod svoje žene ili obrnuto?”
Nasmejao se i Sankrat pa kaže: “Znaš da ne pijem više, ali hvala ti na savetu, moraću da kažem Višnuu da nam bar fasada kuće, a i ograda budu u drugoj boji!”
Još malo su pričali i završili razgovor.

Sutradan je Miti molila baku da i ona pođe sa njima, ali je baka Vivi odbila rekavši da ona već dugo ne ide nigde. Ni na proslave, a ni na razne skupove i da bi radije ostala kod kuće. Tako je porodica Četerđi sa slugom i bez bake otišla na mesto gde su se seljani iz više sela okupljali i proslavljali Holi. Sluga im je rekao da i to imanje gde se slavi pripada njima. Zato je on pre nekoliko dana pitao gospođu Vivi mogu li i ove godine tu da slave i ona je odobrila. Kada su stigli videli su da je prostor za slavlje bio skromno ukrašen, ali je bilo dosta seljana koji su igrali uz muziku, a čula se i vriska dece. Dečak Ruan, slugin unuk, čim ih je ugledao odmah je prišao blizancima i odveo ih da se igraju sa ostalom decom. Za njima je pošao i sluga, a Miti i Akaš su stajali malo sa strane i posmatrali kako se omladina, a i stariji vesele. Malo dalje su se videla i deca. Bilo je formirano nekoliko grupica žena, na više mesta. One su stajale i pričale, a neke su i igrale. Tako je bilo i sa muškarcima koji su u grupicama samo stajali i posmatrali. Muzikanti su stajali u centralnom delu prostora gde je omladina bila vesela i igrala. U jednoj grupici žena Miti je neke ženice prepoznala i javila im se pokretom ruke, a nekima i klimanjem glave. (NASTAVAK NA SLED.STR.)