Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 230. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 230. deo
Miti je gledala za decom i smejala im se, tako da nije odmah ni primetila kada su im prišli neki muškarci koji su se pozdravljali i rukovali sa Akašem. Miti se potom okrenula ka njima i odmah je prepoznala šefa magacina. Sa svima se pozdravila, a oni su im se zahvalili što su došli tu da zajedno sa njima proslave Holi jer tu godinama slave skoro svi njihovi radnici sa svojim porodicama. Jako malo ima osoba koje nisu zaposlene u njihovoj firmi. I Akaš i Miti su rekli da to nisu znali, sluga ih je tu doveo, ali im je jako drago da budu sa svojim radnicima, tako mogu bolje i da se upoznaju. Zatim su muškarci počeli da vode razgovor oko firme. Miti se malo povukla jer je ti razgovori nisu interesovali. Posmatrala je narod koji se veselio i igrao. Trgla se kada joj je prišla jedna od žena koje je poznavala i pozvala da dođe do njih i da bude u njihovom društvu.
Žena: “Hajdete gospođo, znam da ovde nikoga i ne poznajete, zato samo stojite i posmatrate nas. Bice Vam lepo u našem društvu i lakše ćete se osloboditi i opustiti.”
Miti je na kraju pristala, javila se Akašu i pošla sa tom ženicom. Stajala je sa njima i pričala. Jedna od žena joj je rekla da im je drago što im se pridružila, videle su da stoji skoro sama i tužna, a to je zato što tu sigurno nikoga i ne poznaje. Oslovljavali su je sa ,,gospođo Četerđi” ali ona im je rekla da želi da je zovu samo po imenu i da joj se obraćaju sa “ti”, jer će se tako prijatnije osećati. Sve žene su joj se predstavile svojim imenom. Jedna od žena joj reče: “Eto, upoznale smo se i sada se opustite i zaigrajte sa nama!”
Povukla ju je za ruku da igra, a neke žene su već igrale.
Međutim, Miti je stajala ukočeno, odmahivala je glavom: “Ne, ja ne mogu da igram, ali Vi samo igrajte, ja ću Vas posmatrati…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)