Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 232. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 232. deo
Pred spavanje, u sobi, Akaš je video da je Miti i dalje tužna. Stajala je kraj prozora i plakala. Pošto je svetlo bilo prigušeno on nije odmah video da plače. Ali kada joj je prišao video je da briše suze. Odmah joj se izvinio i tražio oproštaj rekavši da nije imao nameru da je rastuži i povredi, zna da su njene rane zbog gubitka majke na njenom srcu još uvek sveže. On je potpuno razume i zna šta oseća jer je kroz to i on prošao. Ali, ako će joj biti lakše, neka misli da ona nije igrala nego on, on ju je nosio.
Miti: “Nisi ti kriv Akaše, kriva sam ja. Video si da sam se osećala loše, da bi me oraspoložio ti si zaigrao samo zbog mene… Izvini ti Akaše, ja sam kriva, ne ljutim se na tebe, nego na sebe. Ne bih volela da mi sutra prebacuješ da si igrao na Holiju samo zbog mene… ja te nisam terala da igraš kao što te je terala Nandini i vukla da igraš sa njom…”
Pošto su pričali tiho Akaš je odjednom povisio ton i rekao: “Zašto sada spominješ Nandini i zašto nju upoređuješ sa sobom? Tačno je da me je ona vukla da igram sa njom na onom Holiju, ali znaš li zašto me je vukla? Nije me vukla jer je želela da igra sa mnom, želela je da me vide njene drugarice kao njenog dečka! Da me prikazuje i da se hvali! Ti i ona ste dva sveta! Ja znam, i da ti je majka živa, ili da je poginula nekog drugog dana, ti nikada na mene ne bi vršila pritisak da igram na ovaj praznik. Ali ti moraš da shvatiš da si ti jedina žena na svetu zbog koje se ne osećam loše jer sam zbog tebe igrao na umrli dan svoga oca. To sigurno ne bih uradio ni zbog koje druge žene, ti jedina osoba zbog koje mogu sve. Osećam se rasterećeno Miti, i srećan sam. Ovo je prvi Holi u mom životu u kome sam uživao i bio srećan. Miti, danas me je sve podsetilo na ono naselje u šumi, kod onih Banjari-ja, gde smo se predivno proveli. (NASTAVAK NA SLED.STR.)