Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 233. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 233. deo
Miti tu noć nije mogla nikako da zaspi. Često se okretala u krevetu, čas na jednu, čas na drugu stranu. Tako je videla da i Akaš ne spava.
Miti: “Akaše, ni ti ne možeš da zaspiš? Sigurno te grize savest zbog greha koji smo danas počinili.”
Akaš se okrenuo prema Miti i rekao joj da ga uopšte ne grize savest i da se oseća rasterećeno, ali mu se vraća prošlost i kroz šta su sve prošli.
“Sećaš li se Miti šta mi je još rekla ona starica? Da ćeš mi ti odneti sav bol. I to je pogodila. Sav moj bol koji sam tada osećao zbog mog oca je nestao, ali mi nije rekla da ćeš mi ti doneti nove boli i još veću patnju. Ti ne znaš koliko sam patio kada si me ostavljala i koliku sam bol tada osećao zbog tebe.” – dodao je.
Potom je Akaš podvukao ruku ispod Mitine glave i privukao je sebi bliže: “Miti, sećaš li se kada sam te svuda pratio da bih te osvojio i oženio se tobom zbog mržnje i osvete. Tada sam stvarno imao loše i pogrešno mišljenje o tebi i mrzeo sam te. Ali Miti, posle tvoje bolesti, čim si osetila da možeš da izlaziš, tada sam isto trčao za tobom da te nađem. Bio sam uplašen i zabrinut za tebe. U hramu, kada sam te ugledao da spavaš, setio sam se da sam te isto tako našao i pre, kada sam razbio kokos da te probudim. Ali ovaj put mi je srce htelo iskočiti iz grudi jer je mržnju zamenila ljubav. Isto sam te našao i na onom kamenju, kao pre, samo si ovaj put sedela na drugom kamenu i to ispred same vode jezera, jedva sam te uočio i naglo zakočio kada sam te ugledao. Ali šok sam doživeo kada sam te video da piješ pivo. Miti, da znaš koliko si me uplašila, da si ustala i napravila pogrešan korak upala bi u jezero i onako slaba, ošamućena od piva, bi se udavila. Tada sam zadrhtao od straha. (NASTAVAK NA SLED.STR.)