Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 236. deo

Akaš: “Miti, od osvete se ne sme odustati. Rekao sam ti da je ona žena đavo, ona je svoju dušu već prodala đavolu. Od kako si mi rekla da je Aman saznao da crna magija ima dejstvo i na daljinu, ja sam veoma zabrinut. Ćutao sam i nisam smeo da načnem tu temu, ali sam jako uplašen ne samo zbog tebe nego i zbog naše dece. Ona je jako loša žena, ista je kao i njena majka, koja je pored onolikog bogastva htela da uzme i nasledstvo koje je trebalo pripasti mom ocu. Kada bude sa Rani otišla u Atishgard neće žaliti para da ode kod nekog drugog crnog maga i da uz pomoc tog crnog maga ubije i uništi i tebe, a i našu decu. Ne verujem da bi krenula na mene, ostavila bi me u životu da ja umrem od tuge za vama…”
Miti: “Šta to pričaš, Akaše? Hajde da pokuša ponovo mene da uništi, ali zašto bi krenula da uništi i našu decu, zašto?”
Akaš: “Kako ne shvataš? Rekao sam ti da je ona ista njena majka, njoj bi ono bogatstvo bilo malo. Siguran sam da će, čim sazna koje si bogastvo nasledila, udariti na vas, a tako bi i mene uništila. Hajde, recimo, posle naše smrti, ko bi to nasledio? Jedini naslednik bi bila Rani. Ne samo kao usvojena devojčica nego bi ona uradila i DNK, i time bi dokazala da je Rani moja ćerka. Ona je glupa, ali si joj ti to otkrila. Ona neće prezati ni od čega da se dokopa bogatstva.”
Miti: “Akaše, na mene može da udari, rekla sam ti, ali ako mi krene na decu sopstvenim rukama ću je zadaviti.”
Akaš: “Ona se mora sprečiti u tome. Pre nego što izađe iz zatvora moram nagovoriti ujaka da samo malo novca ostavi, a ono sve da skloni. Čak i požar neka napravi, ako treba, jer ona zna za te sanduke sa parama. Baš sam glup što sam joj to sve ispričao i otkrio. Miti, gde ti je ona zaštitna narukvica koju ti je baba vezala kada si bila jako loše?”
Miti: “Mislim da sam je bacila… Napustila sam te i mislila sam da mi više neće trebati.”