Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 240. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 240. deo
Miti i Sumitra su se okrenule jedna prema drugoj da bi razmenile brojeve telefona, kada im je prišao taj mlađi muškarac i rekao: “Izvinite ako Vas uznemiravam, ali ja sam hteo gospođu Četerđi da pitam nešto ako smem.”
Miti: “Izvolite, pitajte me.”
Muškarac: “Mislim da se mi poznajemo… Vi se zovete Miti i imate brata, Kanu zar ne? A baka Vam se zove Damini?”
Miti: “Da, pogodili ste…”
Muškarac: “I svi ste Barti?”
Miti: “Da, to je sve tačno. I ja vidim da Vas od nekuda poznajem…”
Muškarac: “Miti, moja mama je radila kod tvoje bake, a moj tata je bio vaš baštovan!”
Miti: “Stani! Panini… reci mi, jesi li to ti??”
Mladić: “Jesam Miti, to sam ja! Setila si se!”
Miti: “Da, setila sam te se! Da znaš da se nisi puno izmenio, čim sam te videla delovao si mi poznat, ali nisam znala odakle te znam. Da znaš da mi dođe da te zagrlim! Iznenađena sam, odakle ti tu? A da znaš i da sam ljuta na tebe. Otišao si bez pozdrava! Tada sam mnogo plakala zbog tebe.”
Miti se obratila Sumitri i kaže: “To je moj drug iz detinjstva, zajedno smo posle škole ručali, učili i igrali se.”
Miti dok je pričala Sumitri nije ni primetila kad je Akaš prišao i rekao: “Vidim da je moja žena jako srećna!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)