Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 241. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 241. deo
Čim je Panini otišao i Sumitra (prodavačica iz butika) je rešila da krene kući, rekavši da je dosta kasno, a i ujutru rano mora na posao. Akašu i Miti se zahvalila na ružama. Miti je pitala da li je došla kolima na proslavu.
Sumitra: “Ne pozvacu taksi.”
Miti: “Ne Sumitra, idemo i mi kući pa ćemo te odvesti. Nemoj zvati taksi.”
Sumitri je bilo neprijatno, ali je ipak na kraju pristala da je odvezu kući. Ona je Akašu govorila kuda da vozi do njene kuće, jer je shvatila da oni još uvek nisu dobro upoznali taj mali gradić i okolinu. Pošto su mnoge ulice van grada bile bez osvetljenja, Akaš je polako vozio po povratku. A onda je samo stao.
Miti: “Zašto si stao Akaše? Šta nije u redu? Nije valjda da su nam se kola pokvarila?”
Htela je da izađe i otvorila je vrata, a onda je ugledala Akaša kako se smeje, skoro se zacenio od smeha.
Miti: “Šta ti je Akaše, zašto se tako smeješ i zašto si stao?”
Akaš jedva zaustavlja osmeh, a onda je pita: “Kaži mi Miti gde da te odvedem, a da ti nemaš nekog druga? Da te odvedem i na kraj sveta i tamo ćeš naći druga.”
Miti: “Smeješ mi se zbog Paninija? Da znaš da sam se i ja iznenadila kada sam ga prepoznala. Da, on mi je u detinjstvu stvarno bio dobar drug. Tada smo išli u različite škole, on je išao u državnu, a ja sam išla u privatnu školu. (NASTAVAK NA SLED.STR.)