Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 241. deo

Kana je u to vreme išao u srednju školu i bio je u internatu, ali je često za vikend dolazio kući. Paninijeva mama je morala da vodi brigu o meni, a da Panini ne bi bio kući sam posle škole, baka je tražila da on iz škole pravo dolazi kod nas. Mi smo se jako lepo družili. E, jedino smo se svađali kada smo igrali “Čovece ne ljuti se”. Mi smo u kući imali više žena i svaka je imala svoje zaduženje šta treba da radi. Kada je druga žena počela da vodi brigu o meni, bila sam iznenađena. Ona mi je rekla da su se oni odselili i da više neću videti svog druga i njegove roditelje. Tada sam puno plakala. Kako je mogao Panini tako da ode, a da se nije sa mnom ni pozdravio… I sada sam stvarno iznenađena da ga posle toliko godina sretnem ovde.”
Akaš: “Znači, volela si ga samo kao druga? Nisi bila i u njega zaljubljena, kao devojčica?”
Miti: “Nisam, naravno da nisam.”
Bolno se nasmejala i rekla: “Ti vrlo dobro znaš ko je bio moja prva ljubav.”
Akaš je zagrlio: “Dobro je, sada mi je lakše.”
A onda je počeo da je ispituje o kući i zašto su je prodali, pošto je to sigurno bila Kanina kuća koju su kupili od nasledstva Četerđi.
Miti: “Ne, tu kuću je kupila moja baka. Kana, baka i ja smo živeli u naselju kod Anđun Nane. Tu je moja baka razvila posao kuvajući hranu za mnoge porodice, a i firme – svi u naselju su bili zaposleni. Baki je lepo išao posao i obogatila se. Kuću je ona kupila od njenih para. A Kana je prodao kuću i imanje koje je nasledi. Sa tim parama plus parama koje je imao na računu, otvorio je svoju firmu i razvijao biznis.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)