Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 246. deo

Sigurno bi mi lekari prepisali lekove od kojih bih možda stvarno poludela. Sigurna sam da bi me Akaš tada držao zaključanu u sobi jer bi bila opasna po okolinu i tada bi sigurno bio sa Nandini. I njegov ujak je godinama držao svoju ženu (Akaševu ujnu – Kadambari) zaključanu u sobi i normalnu ženu je proglasio ludom jer je znala tajnu koju sam vam ispričala.”
Baka: “Ne Miti, grešiš. Akaš to sigurno ne bi uradio. On te, bez obzira na sve što ste prošli, puno voli. On je Miti tip muškarca koji svesno ili nesvesno pravi greške, ali on te greške priznaje, a to je dobra osobina – kada čovek prizna da je grešio i čini sve da ispravi te greške.”
Miti: “Možda si u pravu bako, a možda i grešiš. Ali da ti kažem, skoro sam ga pitala za period kada me je mrzeo i odveo u selo u onu palatu. Da se posle nekoliko dana pojavila njegova nevenčana žena Nandini sa njihovom ćerkom, šta bi radio, da li bi bio sa njom ili sa mnom? – to sam ga pitala. Znaš li šta mi je rekao? Da bi tada sigurno bio sa njom, a tada ko zna šta bi bilo sa mnom. Sigurno bi mi život bio ugrožen.”
Sumitra u šoku pita: “Šta, šta kažeš, Miti?!
Miti: “Da Sumitra, tada bi sigurno vodio dvostruki život. Bio bi i sa njom i sa mnom.”
Sumitra: “Šta bi ti radila da se to stvarno desilo i da se baš tada pojavila?”
Miti: “Pokušala bih da pobegnem i da dođem do milicije i da preko njih obavestim moje da dođu po mene.”
Sumitra: “A da si ostala trudna ili rodila decu, šta bi onda radila?”
Miti: “Sigurno bih i trudna bežala, ali ne znam da li bih uspela da pobegnem sa decom ako su mala… Bilo bi mi bitno da se ja izvučem iz tog začaranog kruga i zatvora, a onda bi se preko tužbe razvela i tražila decu. (NASTAVAK NA SLED.STR.)