Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 89. deo

Jednog poslepodneva je padala kiša, a Miti je učila. U hodniku je čula graju i smeh, ali i roktanje. Polako je ustala i ugledala Akaša i Sankrata kako u hodniku deci izigravaju konjića. Izašla je da ih posmatra, a i ona im se glasno smejala. Nije više mogla da stoji, polako je sela na pod. Akaš, videvši to, odmah je ustao, te iz sobe izneo stolicu i podigao Miti, rekavši da njegova kraljica ne sme da sedi na podu. Svi su mu se smejali, a najviše tetka koja je pitala gde je stolica za nju, jer je ona žena u godinama.

Akaš je Miti prijavljivao ispite i vodio je da ih polaže. Dok je Miti polagala ispite u učionici, on se nervozno šetao u hodniku. Jednom je jedna profesorka izašla i pitala ga šta on tu radi, čeka li nekoga.
Akaš je odgovorio: “Da, čekam svoju ženu Miti, ona tu polaže.”
Profesorka se nasmejala: “Vi ste njen muž… Imam osećaj da Vi imate vecu tremu od nje, ali ne brinite, ona uvek stvarno spremna dođe da polaže i sve visoke ocene koje je dobila je njena zasluga, ništa joj nije poklonjeno. Morate biti ponosni na nju!”
Akašu je bilo drago, sa širokim osmehom joj se zahvalio i rekao da je on stvarno ponosan na svoju ženu.

Miti je pre roka završila treću godinu studija i direktor joj je dozvolio da odmah upiše i četvrtu godinu bez pauze. Pohvalio je da je veoma marljiva, vredna i pametna, pa zašto joj ne pružiti tu šansu, jer ona nije vezana za određeni nastavni program i rok, obzirom da vanredno studira. Miti mu se od srca zahvalila. Akaš je odmah sutradan, sav ponosan, otišao kod direktora fakulteta i platio nastavak školovanja. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.imgrum.net