Kako da nazovem ovu ljubav? 2 – 24. epizoda

Asta se sada obrati Šloku: “Zašto smo ovde, zar prosto ne možemo da odemo za Kolapur?”

Šlok: “Noć ćemo provesti ovde.”

Asta je šokirana: “Ne mogu da ostanem ovde… sa tobom!”

Šlok: “Važi, onda idi i spavaj u mom autu.”

On im iznajmi dve hotelske sobe. Asti lakne i zahvali se Bogu što će spavati odvojeno, on se smeje kad joj primeti reakciju. 😀 Pogleda je i da joj ključeve od sobe. Ona ugleda otvoren prozor i nasmeje se, dok se on da u potragu svoje sobe. Asta se sada približi tom otvorenom prozoru, noć je, pa ona prokomentariše kako je mesec predivan. Uživa u pogledu na mesec i svežem vazduhu dok je on celo vreme posmatra… Čak i uradi neke detinjastve stvari u svom stilu, njegove oči su i dalje uprte ka njoj.

Asta: “Moja majka kaže da je mesec veoma darovit, ako uhvatimo i tračak njegove svetlosti i proširimo je po kući, bićemo blagoslovljeni srećom.”

Ustukne kod prozora i on je zapanjen primetivši ovo. Haljina joj se pocepa, zbog čega se ona zalepi za zid i prekrije ešarpom. On joj se približi. U pozadini je emotivna numera, i ona krene nedaleko odatle uz njega.

Stignu do vrata njene sobe, ona se muči da otvori vrata – njegove oči su i dalje uprte ka njoj. Asta potom pita je li taj ključ možda pogrešan? Stigne zaposleni koji ih obavesti da su im stvari prenese u sobe. Šlok počne da ga grdi zbog Aste kojoj je haljina pocepana, što bleji, neka se gubi odatle! Ovaj ode. Šlok se potom obrati njoj, neka pusti njega da pokuša sa ključem. Izjavi da se neće otvoriti, neka pođe sa njim u njegovu sobu da sedne tamo. Narediće nekom da otvori ta vrata, ali za sada neka pođe sa njim. (NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI)