Kako da nazovem ovu ljubav? – 82. epizoda

Kuši silazi u suzama niz stepenice, u salon. Pokušava nezapaženo da prođe pored bake. Baka ugleda Kuši, te je pozove. Kuši se okrene spremna na neki izgovor, ali ugleda baku kako se muči sa nekim teškim poslužavnicima i odmah priđe da joj pomogne. Baka kaže kako je Mano izgleda zaboravila da donese svetu vodicu, treba da je donese iz hrama. Potom doda kako mora i sa sveštenikom da popriča. Kuši se zamisli i to ne prođe nezapaženo kod bake koja je pita ima li nekih problema. Kuši odgovara da nema i preuzima na sebe da odnese poslužavnike u kućni hram.
Kuši je u kućnom hramu, vrši neke pripreme i na kraju ustane sa onim poslužavnicima, ali joj ih iznenada Arnav uzme iz ruke.
Arnav: „Šta ti radiš ovde? Zar ti već nisam rekao da ideš?“
Kuši pokunjeno: „Baka…“
Arnav je oštro prekine: „Samo se članovi porodice bave pripremama za ritual! A ja sam ti nedavno već rekao da mi se ne sviđaju lažljive osobe. (Kuši se oči opet napune suzama.) Ovo je jako važan dan za mene. I ne želim na ovaj dan da te gledam. Imaćeš dosta prilika da pokažeš baki koliko si nesebična. Ali ne danas! Gubi se!“
Kuši ga tužno pogleda i odjuri odatle. Arnav gleda za njom.
Kuši je pošla ka vratima, kad je ugleda Anđeli i oslovi. Ova stane. Anđeli je pita kuda ide. Kuši brzo obriše suze. Anđeli dođe do nje i primeti njenu tugu. Pita je šta je bilo, da joj neko nešto nije prigovorio. Kuši opet prisili sebe da se nasmeši i odgovori da nije ništa, dobro je ona. Anđeli je zove nazad u kuću. Kuši odbija, ali Anđeli ne popušta.

Kod Guptinih, Šaši se hvata za levu ruku i na licu mu se vidi grč. Šijam to primeti i skoči sa stolice. Šaši ispušta šoljicu čaja i pada na pod. Svi se izbezume i pohrle k njemu. Nekako ga smeštaju na stolicu i Šijam trči da pozove doktora.

U Šantivanu, Anđeli opet ispituje Kuši da li je dobro i da li joj je neko nešto možda rekao. Dolazi Arnav, iza leđa joj je, na izvesnoj udaljenosti. Kuši je u suzama, zamišljena.
Anđeli je puna saosećanja: „Teško ti pada ova atmosfera za godišnji pomen? (Arnav pođe, ali onda stane nakon što Anđeli blago upita Kuši) Da li ti nedostaju tvoji roditelji?“
Kuši potvrdno klimne glavom, pogled joj je zamagljen suzama. I Anđeli je u suzama.
Kuši: „Šta da radim, Anđeli ji? Oni koji odu od nas, nikad se neće vratiti, ma koliko mi to želeli… (Arnav sluša.) Mogu nam samo nedostajati…“
Arnav shvati šta to znači, da je i Kuši siroče.
Anđeli kaže Kuši: „Mi ih pamtimo sa svim njihovim blagoslovima i uspomenama… Samo to… Znaš, moja majka je imala običaj da kaže da bi trebalo da plačemo kad osetimo potrebu za time… Ne bi trebalo da sve držimo u srcu… Jer od toga nema nikakve koristi… Osećam se mirnije nakon što sam se isplakala.“ (NASTAVAK NA SLED.STR.)