Lola (Bella calamidades) – 3. epizoda

Lola: “Ne govori to, to nije ispravno, tetka!”
Marta: “Ne govori mi da sam u krivu, spanđala si se sa Samuelom, iza mojih leđa! Bezobraznice, ćerko tvoje loše majke!”
Lola: “Ti si luda. I nemoj da me klevećes!”
Marta je ošamari, nju ima da poštuje. Lola joj zaustavi ruku kada krene da joj opali i drugi šamar, neka se ne usudi. Bolje da ne diže ruku na nju jer joj to neće trpeti, ovo je poslednji put da diže ruku na nju. Muka joj je, muka joj je svih maltretiranja, zlostavljanja, psihičkog mučenja mesecima i godinama. Na čemu da joj bude zahvalna? Na njenim uvredama, udarcima, maltretiranjima? Ne, tretira je gore nego životinju, a sada je i optužuje za njene neuspehe. Marta se ponovo upali, neka dobro bira reči jer može odmah da je izbaci na ulicu kao psa. Lola visokim tonom kaže da nema potrebe jer ide sopstvenom voljom. Ne namerava da ostane sa osobom koja je ne tretira kao člana porodica, već kao najgoreg neprijatelja. Marta je cinična, pita je da li će se usuditi da ode, ona koja je jedna crna ovca. Lola veli da hoće itekako, radije će ispod mosta, u nekom parku, na ulici, ali ne ostaje ni minute više sa njom. (NASTAVAK NA SLED.STR.)