Odbačena (1 391.ep.) 02.06.2014. – Akaš saznaje da je Miti izgubila bebu!

Miti je ljuta i na sebe i na Juvrađa

Akaš saznaje da je Miti pobacila

Psssst... Tajni post samo za članove naše mejl liste - naše VIPovce!

Unesi podatke i prijavi se besplatno na našu mejling listu i obezbedi pristup (tajnim) postovima koji nisu na sajtu! Postani VIPovac ili VIPovka sada i unesi podatke!

* polja sa zvezdicom su obavezna

Unesi mejl *

Unesi Ime

Akaš je ljut na Ratorea

Miti i dalje priča sa Damini, ljuta je na Juvrađa. Kaže da je toliko pokušavala da ga zaustavi, ali njega nije bilo briga. Nije mogla da se iskontroliše kad ga je videla. Ne zna zašto nije mogla da se zaustavi. Kori sebe. Obe plaču. Miti viče da je izgubila bebu zbog svoje greške i rođenog brata. Damini pokušava da je umiri, kaže da je potpuno uverena u to da se Akaš neće ljutiti na nju kad sazna šta se desilo.

Ratore priča Akašu šta se sve desilo. Njemu klizi suza niz lice dok steže lutku za bebu. Ostaje bez daha, izgovara “moje dete”. Ratore mu spušta ruku na rame. Akaš je kao okamenjen. Stavi svoju ruku preko Ratoreove i skloni je. Svi se iznenade.
Akaš hladno upita: “Srećni li ste? Sad smo kvit. Vaša ćerka smatra da sam ja odgovoran za stanje u kom se nalazi njen muž. Sad smo kvit.”
Mukta brzo siđe niz stepenice i stane iza njega, kaže mu da je saznala da iza svega stoji Juvrađ.
Akaš je ljutito upita: “Sad znaš, je l’? Htela si da budem kažnjen dok sam živ. Čestitam, Mukta!”
Potom se okrene ka Ratoreu koji gleda u pod: “Vi ste bili najodgovornija osoba vaše kuće. Smatrali ste Miti rođenom ćerkom i znali ste da je trudna. Zašto ste je poveli sa sobom?? Znate li zašto? Poveli ste je sa sobom u tom stanju zato što, ipak, ONA NIJE VAŠA ROĐENA ĆERKA! (Ratore ga zapanjeno pogleda.)”
Mukta: “Akaše, žao mi je!”
Akaš joj odgovori da njeno “izvini” ne može vratiti njegovo dete: “Trebalo bi da si srećna jer su ti se ostvarile molitve! Kažnjen sam! (Mukti je teško.) Ali, moliću se da tvoje dete bude dobro! Ja sam svoje dete izgubio, ali ti neka si srećna!”
Hoće da krene u sobu, ali ga majka dotakne po ruci i zaustavi. Kaže mu da se ne bavi time sada, neka ide kod Miti, potreban joj je. On skloni njenu ruku pa joj zajedljivo kaže da je sigurno sada srećna, dobila je šta je htela. Neka sad ukrasi kuću dijama. Njegovo dete, koje je, po njoj, bilo greh, mrtvo je. Rođena porodica je urekla njegovu sreću. Niko od njih tu nije njegova porodica. Pogleda ka spratu i s bolom i suzama u očima izgovori Mitino ime. (NASTAVAK NA SLED.STR.)