Odbačena (1 420.ep.) 11.07.2014. – Ekadiš otima CD od Kađri!

Tina i Mrunal

Ona se puno žrtvovala za njih. Doda kako misli da je ona (Ekadiš) to znala. Ratore joj kaže da pređe na stvar, ali Ekadiš ostaje pri svome. Ratore prokomentariše kako nema svrhe pričati sa njom. Podseti je da je Miti ćerka njihove kuće i biće dobro ako ona (Ekadiš) nije jedan od razloga zbog kojih je otišla. Odlazi sa Đogijem.

Asgar zove Nusrat. Ona izgleda pogubljeno i on to shvati. Nusrat se pravda da je razmišljala o Miti, kaže da je ona jako dobra. Asgar se složi, pita gde je ona inače. Šokira se kad mu ova kaže da je otišla u njegovu sobu. Zubeida je nabavila novu odeću, pa je Miti otišla po nju. Asgar je u panici, pita se šta će biti ako Miti proveri torbe koje je dobio dan ranije. U njima je oružje i stvari za pravljenje bombi. On kaže Nusrat da mu javi ako joj je nešto potrebno. Ona klimne glavom. Asgar požuri u sobu.
Miti stiže u Asgarovu sobu, zove Zubeidu, pita za odeću.
Ne dobije odgovor pa uđe, zapitavši se ima li koga tu.
Pomisli: “Nusrat je tražila odeću. Da nije u ovim torbama?”
Ona otvori jednu torbu i u njoj nađe prostirke. Krene da otšnira Asgarovu torbu, kad on uleti i spreči je. Miti je začuđena njegovom reakcijom. Seti se čoveka ( i dalje ne shvatajući da je to baš Asgar) iz voza. Asgar je pita želi li nešto. Miti mu kaže kako je osetila da joj se slična stvar već desila ranije. Neko je na isti način zgrabio svoju torbu nekoliko dana unazad. Asgar joj kaže da je ona gost, ako joj nešto treba onda neka naredi da joj se donese. Ne treba ona da radi. Opet je pita treba li joj nešto. Ona mu kaže da Nusrat treba odeća. On odgovori da će je poslati u njenu sobu po Zubeidi. A ona (Miti) sada može ići. Miti ode. Asgar odmah zatvori vrata. Ljut je na Zubeidu što je tako neodgovorna. Kaže da će morati da joj očita bukvicu, kako može da mu ostavlja stvari tako na dohvat ruke.
Izvadi oružje i ostalo iz torbe: “Moram da završim svoju misiju! Treba mi još jedna fidayin! Miti=Fida! Ona će postati fidayin!”
Vrati stvari u torbu: “Uvek dolazi pred mene u pogrešno vreme! Uvek se brinem hoće li me poznati! Moraću da bude obazriv kako nikada ne bi posumnjala u mene! Nadam se da gost neće postati problem! Moraću da uradim nešto kako bi meni najviše verovala!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)