Odbačena (1 484.ep.) 13.10.2014. – Rani veruje da joj je majka mrtva!

Miti: “Idem kod Rani.”
Malvika, Gomti i Ekadiš nisu zadovoljne razvojem situacije.
Malvika misli u sebi: “Šta je sad pa ovo? Majka joj je mrtva! Miti će ovo dete učiniti naslednicom porodice! Ne! Ne mogu to da dopustim! Nikada!”

Rani je u sobi, sedi pored kreveta. Priseća se srećnih trenutaka s majkom. Miti joj pokuca na vrata, traži joj da otvori. Pita je šta radi. Rani se priseti Muktinih reči da Ćameli više nema. Pogleda medaljon. Kaže kako njena Ćameli ne može da je ostavi. Miti je moli da otvori vrata. Dođe i Akaš.
I on zamoli Rani da izađe: “Znam da si povređena i ljuta, ali pažljivo me saslušaj. Tvoja majka te je mnogo volela. I dalje te posmatra gde god se nalazila. Ne može da podnese da je njena ćerka ljuta na nju. Ja sam izgubio oca kad sam bio još mlađi od tebe. Osećao sam se jako loše i bio sam ljut. Mislio sam da je ceo svet protiv mene. Pitao sam se zašto se to meni događa i zašto me je otac ostavio. I ja sam se zaključao u sobu, baš kao ti. Niko nije mogao da shvati zašto sam ljut. To se dešava. Ali, ponekad je neophodno da plačemo jer nam se bol na taj način umanji. Ne treba da zadržavamo suze jer to uzrokuje ljutnju u nama. Osećamo se bolje kad se isplačemo i zagrlimo nekoga ko nam je blizak. Moraš prihvatiti da tvoja majka više nije među nama, ali ona će te uvek gledati odozgore. Neće biti srećna gledajući te takvu. Jedna majka uvek želi da njena deca budu srećna. Jesi li me čula?”
Rani nikako da zaplače. Akaš odustaje, zove Miti da idu. Taman se okrenu da krenu, kad Rani otvori vrata. Suze joj klize niz lice. Miti i Akašu lakne kad je ugledaju. Uđu u sobu. Miti je upita je li dobro, zagrli je.
Rani plače: “Zašto me je Ćameli ostavila i otišla?”
Miti: “Nijedna majka ne ostavlja svoje dete svojom voljom. Ja sam uz tebe.”
Akaš krene rukom da dodirne Rani, ali se zaustavi i stavi ruku na Mitino rame. (NASTAVAK NA SLED.STR.)