Odbačeno Siroče 929. epizoda – Prolazi pet godina, Čakor izlazi iz zatvora!

Oni se gledaju… Čakor se nasmeje: ,,Sve treba da bude lepo onda, Surađ. Ti si moj svet. Obećaj mi da ćeš ispuniti to.”
Surađ obeća da će napraviti raj od Azadgunđa za tih pet godina. Čekaće je mir i sreća. Čakor zaplače… Surađ je isto na ivici da zaplače, ali se nasmeje na silu ponovo. On vadi svoju fotografiju i daje je Čakor: ,,Izvoli. Čakor, upamti ovo. Moja duša će uvek biti uz tebe kao štit. Kao odbrana od svake nevolje. Nikada me nemoj zaboraviti.”
Čakor obeća i potvrdi mu: ,,Nikada.” Surađ je zagrli i krene da plače nemoćno. Ne može više da izdrži. On joj govori: ,,Mogu da zaboravim da dišem, ali tebe nikada. Puno te volim. I šta god se desi… nikada te neću zaboraviti. Makar dobio potres mozga, to se nikada desiti neće. Čakor, nikada…”
Čakor: ,,Ne… Surađ…” On obriše brzo suze i izjavi da ne plače, te se ponovo lažno nasmeje. Čakor počne da korača dalje od njega polako: ,,Moram da idem. Ali… Surađ, upamti da nisi sâm i nećeš nikada ni biti. Ja sam i biću večno uz tebe.”
Ona se okrene i želi da ode, ali se njena marama zaglavi za njegovu košulju. Ona mu kaže da ga pusti, ne sme više ostati. Čakor se okrene i vidi da se marama sama od sebe tako zakačila. Ona proba da odglavi, ali ne može. Čakor se nasmeje… Surađ je pokrije maramom. U pozadini je prelepa pesma “Tu meri pehli dua”….

(NASTAVAK NA SLED.STRANI)

Komentar mozete ostaviti ovde: