Sulejman veličanstveni 137. epizoda – Bajazita pogađa Muratova strela!

Bajazita pogađa Muratova strela!

Murat je odapeo strelu i pogodio strica

Psssst... Tajni post samo za članove naše mejl liste - naše VIPovce!

Unesi podatke i prijavi se besplatno na našu mejling listu i obezbedi pristup (tajnim) postovima koji nisu na sajtu! Postani VIPovac ili VIPovka sada i unesi podatke!

* polja sa zvezdicom su obavezna

Unesi mejl *

Unesi Ime

Murat

Bajazit hrabri svoju vojsku.

Zal obaveštava Rustema da su se prvog dana janjičari borili preko volje, nisu hteli da idu protiv Bajazita i zato je taj prvi dan Bajazit vodio. Selimovo “levo krilo” bilo je poraženo. Selim je besan zbog toga i preti janjičarima da će ih poubijati ako ne oteraju Bajazitove vojnike, ne slušaju ni njegova ni vladareva naređenja. Sokolović priča Sulejmanu kako je Selimovo upozorenje janjičarima delovalo, pa su se sledećeg dana borili svom snagom. Prikazuju nam kako rat ne ide u dobrom pravcu po Bajazita, te on, ne mogavši da gleda kako mu ubijaju vojnike, odlučuje da im se i sam pridruži umesto da stoji po strani. Čim su videli da je u bitku uleteo i Bajazit, njegovim vojnicima je porastao moral i još žešće su se počeli boriti. Bajazit se približava Selimu.
Lala nastavlja da pripoveda šta se dešavalo dalje. Kaže kako je, videvši Bajazita, pomislio kako je sve gotovo, on će pobediti, ali, onda se desilo nešto što je promenilo sudbinu rata i Otomanskog carstva. Bajazita probada strela odapeta od strane Selimovog sina, Murata. Bajazit se seća kako je učio svog sinovca da gađa strelom. Selim pogleda Murata. Nakon momenta kolebanja, izdaje naredbu za napad. Jedan od janjičara, Bajazita dvaput poseče sabljom. On se, u strašnim bolovima, priseća majčinih reči: “Najbitnija stvar, Bajazite, jeste ostati živ. Šta god da se desi, ostani živ.” Janjičar zamahne i treći put, ali ga probode Atmadžina sekira. On pritrčava i odvlači Bajazita na sigurno.
Sulejman zaprepašćeno pita Sokolovića: “Moj sin… je li moj princ Bajazit… umro?”
Sokolović: “Rane koje je zadobio, vladaru, smrtne su. Bilo bi čudo da pobegne živ.”
Sulejman je slomljen, oči su mu suzne.
Mihrimah plače za svojim bratom jer je i ona čula loše vesti.
S druge strane, zadovoljna Nurbanu grli svog sina, Murata. Ponosna je na njega. Kaže da se bojala da i on pođe u rat, ali, sad joj je drago da jeste. Bajazit se više neće vraćati, možda je i mrtav.

Besvesni Bajazit je u krevetu i Atmadža teši uplakanu Defne. (NASTAVAK NA SLED.STR.)