Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 67. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 67. deo
Miti: “Gospodine, a zašto ste je pustili da ode ako vam je toliko značila? Ili zašto niste pošli sa njom? Ne razumem, ipak je Vaša želja da se meni osvetite bila jača od te vaše ljubavi. Voleli ste je.”
Akaš: “Mislio sam da je volim, ali falila mi je ljubavnica. Tada nisam ni znao šta znači ljubav, prava ljubav, sve dok nisam sreo tebe. Stvarno Miti. nije mi ni palo napamet da pođem sa njom. Ljutio sam se, ali sam je pustio da ide. A za tebe šta sve nisam uradio da bih te vratio u svoj život!”
Počeo je da place: “Volim te Miti, puno te volim…”
Miti se kiselo nasmejala: “Vidim, ta tvoja želja za osvetom je bila jača od svega, ipak si čekao to dete da poraste da bi joj se osvetio. Šta mi sve niste radili, čak si pokušao i da me ubiješ, gađao si me nožem, a ja sam bila glupa i naivna, što sam se ponovo udala za tebe!”
Počela je i ona da plače.
Akaš: “Izvini i oprosti mi Miti! Odsekao bih ovu ruku kojom sam te gađao, to me i dan danas proganja i taj naš život u Atishgardu! Miti, da me mama nije poslala na fakultet, ja te sigurno ne bih čekao. Ona je želela da dođem u Mumbaj, ali se ujak usprotivio i rekao: “On neće studirati tamo nego u Nji Delhi!” I on me je odveo, upisao na fakultet i našao mi smeštaj. U Nju Delhiju na fakultetu je bilo jako lepih devojaka. Sve lepe devojke su imale momka, a one manje lepe me nisu želele, ismejavale su me zbog mog seoskog naglaska. Povukao sam se i vredno učio, čak sam se trudio i naglasak da promenim, a u sebi sam mislio da ja imam svoju Nandini. Za te četiri godine, na raspust kada sam dolazio kući bio sam razočaran jer sam saznao da se Nandini nikada nije pojavila, što znači da me je slagala i da se upšte nije vratila. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Photo source: jewell123.blogspot.com