Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 109. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 109. deo
Miti je i dalje u ruci držala ono pismo. Ne pogledavši nikoga u holu popela se na sprat, ušla je u svoju sobu i sela za svoj radni sto. Prepuna emocija razmišljala je o advokatu Varunu i njegovim rečima da je uništena njena porodica, posle tog nesrecćnog slučaja, kada je njena majka ubila Akaševog oca. I stvarno je tako, svi su živeli odvojeno. A sama pomisao o ugovorenom braku sa nekim nepoznatim mladićem je na nju delovala kao šok. Sada trenutno ni sa ocem njene dece nije više srećna, iako ga je nekada volela, ali se pitala kakav bi joj bio život da su je na silu udali za nepoznatog mladića. Dugo je razmišljala vrteći pismo u ruci sa strahom da ga otvori. A onda je skupila hrabrost i otvorila ga. Pismo pocinje ovako:
,,Draga sestro,
Ako smem tako da te zovem… ali ti to i jesi, ma koliko to poricala. Znam da si me se u zatvoru odrekla i dugo mi je trebalo da se odlučim da ti napišem ovo pismo. Jako mi je žao što sam baš ja uzročnik gubitka tvoje bebe koju si dugo čekala. Molim te da mi oprostiš, ako možeš, jer mi nije bila namera da tebe povredim. Miti, ti i ja smo rasli u različitim porodicama i imali sasvim drugačiji odgoj i pogled na svet. I ti i ja smo rasli bez oba roditelja, ja sam trebao odrasti uz oca, ali ga nisam imao jer je više vremena provodio u Americi nego kući. Za majku mi je baba rekla da me nikada nije ni volela kao ni tatu i da nas je zauvek napustila i da se za nekog drugog udala. A ja sam tragao i pokušavao da je nađem, tražio sam i njene slike u kući, da je vidim, ali je ona bila sa svih slika isečena. Koliko sam samo puta pitao tatu za mamu, a on je samo ćutao… (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.colorstv.com