Karadaji 29. epizoda – Mahir je upucan!

Mahir je upucan!

Feride je saznala da je Salih Ipek u stvari Mahir. Slomljena je.
Mahir: Došao sam na sud zbog čoveka kome u životu najviše verujem… Došao sam da spasim čoveka kome dugujem svoj život… Došao sam da spasim mog oca od toga da bude obešen za zločin koji nije počinio! Ne znam, da li će biti dovoljno da te pitam da li mi možeš oprostiti, ili zaslužujem umreti za to što sam učinio….
Feride: Ne usuđuj se, ćuti …. ne usuđuj se ….
Mahir: Ćutao sam danima, Feride! Ali, istina ništa ne menja…. Feride! Feride! JA SAM MAHIR KARA!!
Feride: Kako si mogao to da mi učiniš?!? Kako?!
Mahir: Već dugo vremena sam želeo da ti kažem ko sam. Ali, na jednoj strani bio je otac, a na drugoj strani moja ljubav. Nikada pre u svom životu nisam bio tako nemoćan. Povređivao sam osobu koju najviše volim. Molim te, pusti me da ti sve objasnim, moram da ti kažem potanko zašto sam se odlučio da ovo uradim. Feride! Feride, molim te ne idi tek tako …. molim te, otvori vrata …. ne radi to, molim te…. Da te odvezem kući …. molim te, ne odlazi na ovakav način.

Ibo prenosi Nedžetu da ga traži Jasin i da se raspituje o njemu. Nedžet kaže da će saznati zašto.

Turgut, Kerime i Mehmet Saim čekaju Feride, razmišljaju što je nema.

Mahir dolazi u hotel da proveri kako je Feride.
Feride: Uništio si me i slomio, i uz to došao da vidiš kako sam?! Ne dodiruj me! Odlazi!
Mahir: Veruj mi, nisam želeo da se išta od toga desi, jako mi je žao. U pravu su, u svemu što kažeš si u pravu . Postao sam ubica naše ljubavi, nikad ti se ne bi smeo približiti, nikad te ne bih smeo dotaći, nikada ne bih smeo graditi bilo kakve snove o nama, ali nisam mogao. Nisam mogao kontrolisati svoje srce. Pokušavao sam bezbroj puta, ali, veruj mi, nisam uspeo. Znam, da više nikada neće biti kao pre. Šta god uradim, neću biti sposoban izraziti šta osećam, ova vatra koju sam razbuktao, spaliće me, Feride! Bogu hvala, nikada nisi prošla kroz bol zbog gubitka jednog od člana porodice. Tako je teško kad izgubiš onoga ko ti je dao život. Nisam imao drugog načina. Nisam mogao samo sedeti i gledati pogubljenje mog nedužnog oca. (NASTAVAK NA SLED.STR.)