Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 100. deo

Prišao je Damini i prestavio je kao njenu snaju, Miti kao njenu unuku i Akaša kao njenog zeta – Mitinog muža.
Prišao je Đogiju i rekao: “A ovaj čovek je Daminin prijatelj, kod koga je godinama radila kao sluškinja.”
Prilazi i Nani i nju prestavlja kao tetku Đogijeve žene, i oni su imali želju da dođu sa Damini da je upoznaju. Gospođa Vivi ih je sve u šoku i zbunjeno posmatrala, a onda je dugo posmatrala samo Damini i povišenim glasom, imitirajući bes rekla: “A to je ta žena zbog koje je meni prekinut ugovoreni brak i zbog koje se ja nikada nisam udala, evo ostala sam sama ceo život sve do sada! Ne mogu da verujem da je zbog te žene moj brat napustio roditelje, roditeljsku kuću i ovo čitavo bogastvo i to samo zbog tebe!”
Damini se osećala jako neprijatno, htela je nešto da kaže, ali je zamuckivala i na kraju i zaplakala. Svi su stajali ukočeno i veoma neprijatno iznenađeni njenim stavom i rečima ćutali su, samo je Nani imala kiseo osmeh i izgovarala ono njeno ,,neka nam je bog u pomoći”. Vivi je videla zbunjenost na licima pristiglih gostiju, a zatim se glasno nasmejala, prišla je Damini, zagrlila je i rekla: “Izvini, samo sam se šalila, baš mi je drago što si došla! Znaš li koliko smo te tražili, ceo život sam mislila samo na tebe i nikako da te nađem! Kako ja mogu tebe da ne volim kada te je moj pokojni brat toliko voleo! I samo zbog tebe je sve ovo ostavio. Ti mi od danas nisi više snaja nego sestra! Slažeš li se? Uvek si dobrodošla u ovaj tvoj dom, koji jedino tebi pripada.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)