Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 102. deo

Tada se Đogi pitao gde da nađe govornicu, ili obližnju kuću da bi pozvao miliciju i hitnu pomoć, hvatao se za glavu, a šurak mu je rekao da tom čoveku ne treba hitna pomoć jer je taj čovek na putu mrtav. Tada je Puškar izvadio novčanik iz džepa poginulog.
Video je sliku žene sa detetom, te rekao: “Hajdemo, imam njegove podatke! Poslaćemo pare njegovoj ženi, sada za njega ništa ne možemo da uradimo… A i ti nisi kriv, on je istrčao tebi ispred kola.”
Ubedio je Đogija i otišli su. A on je veću sumu novca sutradan odmah poslao Damini u selo. Svi su ga začuđeno slušali.
Vivi: “Šta??! Vi ste mi ubili brata?!”
Đogi: “Da, ja sam ga udario kolima… Istrčao je ispred kola… Ni sam ne znam zašto mi je Puškar rekao da je taj čovek to namerno uradio i da je izvršio samoubistvo, jer bio je jako lepo obučen i ja sam bio u šoku. Pitao sam se zašto je izleteo ispred kola, gledao sam da nije možda pijan, ali se nije osećao na alkohol. Pitao sam se da li je on stvarno izvršio samoubistvo… Sada me prijavite… Neka me obese ili doživotno zatvore, sasvim mi je svejedno… Tu sam kaznu možda još davno zaslužio, oprostite mi… Verujte mi da ja nisam kriv i nikada nikoga ne bih povredio… Tolike godine nosim taj tetret u sebi i ne mogu sebi da oprostim što tada nisam pozvao policiju. Bio sam mlad i jako uplašen i to je moja velika greška koju sam napravio u životu.”
Damini: “Šta to pričate, gospodine…? Znam da ste Vi dobar čovek i da to stvarno niste uradili namerno.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.voot.com