Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 110. deo

Miti: “Ne, ne, šta pričaš, ja se nikada ne bih udala za nekoga koga ne poznajem. Znam da su mnogi loše prošli u tim ugovorenim brakovima.”
Nastavila je rekavši da misli da bi, da je nju podizala i vaspitavala očeva majka, verovatno bila jako loša osoba… možda samoživa, drska, bezobrazna, mislila bi samo na sebe i bila bi razmažena… možda nikada ne bi znala za prave vrednosti života i to kakva treba da bude jedna osoba. Ona je ovakva samo zahvaljujući baka Damini koja je vaspitavala nju i Kanu. Ko zna kako bi prošla i u tom braku, imala bi veliku averziju prema svemu i ništa nametnuto ne bi prihvatila. Eto, ona je odlučila i prvi i drugi put da se uda za njega i jako loše je prošla iako je gledala da svima pomogne i da svi budu srećni… ali njen život je uništen, jer je dva puta upala u njegovu zamku laži i prevare. Za danas joj je dosta šokova i sve što je danas čula, a i pročitala iz pisma, rastužilo ju je. Teško joj je što se Juvrađ odrekao svoje polovine nasleđa u Assamu i poklonio njoj. Akaš kaže da sigurno ima razloga zbog toga i ona će od sutra biti jedna od najbogatijih žena Indije. Miti se okrenula, pogledala ga je i rekla da njoj to nasledstvo ne treba. Ona bi bila najsrećnija žena na svetu da ima samo osnovne potrebe za život, da živi u maloj sobici, ali sa osobom koja je voli, razume, ume da je sasluša, da je štiti, čuva i brani od svih životnih problema… uz tu ljubav bi bila najsrećnija žena na svetu. Akaš to potvrđuje i kaže da je on odavno shvatio koliko je ona skromna, dobra i darežljiva kada je jednoj Rani, ćerki prostitutke, htela da pokloni svoj deo nasledstva, svoju polovinu ove kuće. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.bilibili.com