Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 130. deo

Kad je posle Miti sela Amra, Aman je rekao da će sada ići na asfaltirani put jer je shvatio da su obe savladale vožnju, a i kočenje i sada samo da savladaju nizbrdicu i uzbrdicu i spremne će biti same da voze motor. Krenuli si i produžili do asfaltiranog puta gde su i nestali sa vidika.
Akaš je pitao Miti: “Da li si srećna? Eto, napokon imaš dobrog učitelja za vožnju motora.”
Miti je sijala od sreće: “Da, jako sam srećna i stvarno obožavam motor i da se vozim na njemu!”
Akaš: “Vidim koliko ga voliš. I ja sam srećan zbog tebe, što ćeš naučiti da ga voziš.”
Amra i Aman se nisu dugo zadržali, brzo su se vratili.
Amra je sišla sa motora i rekla: “Miti, da znaš da uopšte nije teško! Samo dobro slušaj Amana šta ti govori i brzo ćeš savladati, isto kao i ja!”
Miti je sela na motor i rekla, smejuci se: “Hoću Amra, sve ću ga slušati jer imamo dobrog učitelja!”
Svi su se nasmejali, a i Akaš. Miti i Aman su krenuli i isto tako im nestali sa vidokruga. Ali, oni su se duže zadržali, duže nego kad su išli Amra i Aman. Akaš se naslonio na kola i prekrstio ruke, nervozan je bio i svaki čas je gledao na sat. Minuti su prolazili, a njih nema. Amra je stajala i posmatrala panoramu sa vidikovca. Akaš onako nervozan već je počeo da se preznojava.
Prišao je Amri i rekao: “Amra, vidiš koliko su se zadržali… Ti i Aman ste mnogo brže došli, a njih nema, prošlo je duplo više vremena… Gde ste sve ti i Aman vozili?”
Amra ga je pogledala, nasmejala se i kaže: “Nisi valjda ljubomoran? Moj Aman nije bezobrazan i pokvaren. Ja imam puno poverenje u svog muža, a ti u Miti vidim nemaš.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.kapanlagi.com