Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 134. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 134. deo
Posle nekoliko sati Miti je nazvao na telefon Aman. Nije krio da je srećan kada mu je Amra javila da je išla do kupatila bez štaka.
Aman: “Miti, dvoumio sam se da li da te pozovem ili ne, ali morao sam da te čujem i da mi ti sama potvrdiš da ti je bolje. Nemaš pojma kako sam se osećao ovih dana, zamišljao sam te kako trpiš bolove i hodaš sa štakom.”
Miti se nasmejala i kaže: “Štaka nije ništa naspram invalidskih kolica, kada su mi obe noge bile oduzete.”
U tom momentu je Akaš stigao do vrata da uđe, ali kada je čuo da Miti sa nekim priča preko telefona i da spominje kolica, na prstima se vratio nazad i stao da bi čuo šta to priča i sa kim priča.
Miti nastavlja: “Tada sam mislila da ću ceo život biti invalid i da nikada neću stati na svoje noge, a eto, posle tri meseca ja sam prohodala uz Akaševu pomoć.”
Aman: “Stvarno Miti, ti si jako pozitivna i hrabra osoba kada o svemu tome pričaš sa osmehom, a tek kada pomislim šta si posle sve doživela… zamalo da te nevinu obese, pa čak i bombe si nosila… šta je za tebe jedna štaka? Družili smo se, a ja nisam ni znao koliko si hrabra i nesalomiva.”
Miti: “Nije tačno da sam ne salomiva… Ima nešto što me je slomilo, a o tome ne smem nikome da pričam. Samo sam deo toga ispričala Nini. Mislim da bi me smatrali ludom kada bih to nekome rekla, a od toga još imam traume.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: India Forums