Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 134. deo

Aman: “Reci meni Miti, ja te neću smatrati ludom. Šta ti se to desilo kada imaš traume? Pokušaću da ti pomognem ako mogu, ja ću te razumeti.”
Miti: “Hvala ti Amane, ja znam da si ti moj veliki prijatelj, ali ovo se graniči sa ljudskim razumom. Ne znam da li bi mi sve poverovao.”
Akaš je čuo sve to i shvatio da Miti razgovara sa Amanom. Ukočeno je stajao i slušao. Injega je zanimalo o kakvim traumama Miti priča, šta je to doživela, jer su bili dugo razdvojeni, a njemu nikada nije spominjala te traume.
Aman: “A kada ja tebi nisam verovao? Uvek sam upijao svaku tvoju reč i pokušavao da te razumem.”
Miti: “Znam da si mi bio velika podrška u ono vreme, ali da li ćeš mi sada poverovati… Vešanje i omča oko moga vrata, pa čak ni bombe koje sam nosila nisu ništa naspram ovoga šta sam doživela. Znaš Amane, psihički se spremiš na to i znaš da ćeš odmah umreti, ali ovo je nešto sasvim drugo, umireš, a ne možeš da umreš.”
Aman: “O čemu pričaš Miti, ništa te ne razumem…”
Miti: “Pričam ti o crnoj magiji kroz koju sam prošla zbog Akaševe ljubavnice i Ranine majke. Ubijala me je crnom magijom… Možeš misliti kroz šta sam sve prošla, strah me je i da pričam o tome, tada su mi sekunde bile večnost. Nisam verovala da to postoji, a nikada i nisam volela horor filmove da gledam, a ja sam to sve doživela. Prvi put mi se to desilo u snu, bilo je jezivo. (NASTAVAK NA SLED.STR.)