Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 148. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 148. deo
Akašu su oči bile pune suza. Baka ga gleda, a onda mu kaže da ustane i da šoljicu sa kafom koju je popio spusti na stočić koji je stajao pored nje, te da primakne svoju stolicu bliže njoj. Akaš je poslušao, spustio je šoljicu i primakao stolicu, seo je. Baka ga gleda i pita da li je žedan, a onda je pozvala slugu da donese čašu vode, a za to vreme ga je posmatrala. Sluga je doneo vodu. Akaš je popio nekoliko gutljaja rekavši da mu se grlo osušilo od priče.
Baka: “Sinko, shvatila sam da stvarno tvoj i život moje unuke nije bio lak. Hvala ti što si u se predamnom otvorio i sve mi to ispričao. Ali vidim da postoji još nešto što duboko čuči u tebi i nešto čime sam sebe ubeđuješ i uveravaš da je tako. Znaš sine, ja se nikada nisam udavala i nemam ličnog iskustva, ali sam toliko knjiga pročitala… Knjiga je moj životni saputnik. Čak sam i stručnu literaturu čitala, naročito psihologiju muškarca i žene. O tome bih mogla i predavanja da držim. Iskreno mi reci šta se desilo te noći, jer sam primetila da kada o tome pričaš spuštaš pogled i ne gledaš me u oči, lažeš. Nemoj od mene da se stidiš. Zamisli da sam ja tvoja rođena baka kojoj želiš da se poveriš ili psiholog kome bi želeo da se poveriš i izbaciš iz sebe sve što te tišti.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)