Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 149. deo

Akaš: “Zašto bako, kako sam ja kriv? Miti i ja smo silno želeli to dete, molio sam je da se kloni Juvrađa i obećala mi je, ali nije ispunila obećanje.”
Baka: “Ne, ne sine. Ti si kriv, nisi smeo unapred da kupuješ stvari za bebu. A ti si od radosti nakupovao mnogo toga, to je bio loš znak. Za bebu se nikada ne kupuje unapred. Čudi me da ti je majka to dozvolila, nemoguće da za to nije znala.”
Akaš je zanemeo i kaže da u kući niko i nije želeo da se to dete rodi, samo zato što je Miti bila dva dana u bordelu. Majka je sigurno znala i ćutala je. I Muktina nana nam je to isto rekla kada je Miti kupila dosta stvari za Muktinu bebu, dok je Mukta bila trudna. Sve stvari nam je vratila, a ni Miti, ni ja nismo znali za to.”
Baka: “Da li si i za blizance kupovao stvari unapred?”
Akaš: “Ne, nisam. Miti me je tada udaljila od sebe i nismo mogli ni da se radujemo njenoj trudnoci, a nosila je 4 bebe. Tada sam mnogo patio. Bebe su posle rođenja dugo bile u inkubatoru. Dva dana pre nego što sam ih izveo iz bolnice sve smo za njih kupili, krevetiće, odelca…”
Baka: “Eto vidiš sine, i deca su dobro. Bog vas je nagradio.”