Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 15. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 15. deo
U onoj teškoj saobraćajnoj nesreći poginule su 23-24 osobe, a toliko je bilo skoro i teško ranjenih, te je u Mumbaju proglašena trodnevna žalost zbog izgubljenih mladih života (nisam sigurna, možda je i u celoj Indiji bila proglašena trodnevna žalost). U njihovom klubu je bila knjiga žalosti i Miti i Rita su išle da se upišu, zajedno su plakale, za svojim izgubljenim prijateljima. Što se tiče pesama, to su odložile. Nije bilo novina koje nisu o tome opširno pisale i Miti je sve novine pokupovala i donela kući da ih čita. Plakala je dok je čitala, a Damini je slušala. Među poginulima su bili i oni mladići koji su joj se rugali i Miti je i njih bilo žao.
Rekla je: “Eto Amo, da me nisu onako vređali i onako se ponašali, sigurno bi i Rita i ja poginule.”
Plakala je i bila je mnogo potresena i kaže: “Eto, nestala je cela jedna plesna grupa. Ima Amo puno da se čita, ja ne mogu da čitam više, eto da si pismena ti bi sad sama sve pročitala.”
Amo kaže da se sa tim već odavno pomirila, ne mogu svi da imaju tu sreću da se školuju. Ova nesreća je, kaže, podseća na još jednu tako tešku saobraćajnu nesreću – onu u kojoj su poginuli njeni roditelji kad su se iz grada sa posla vraćali kući. Tada su još dve devojčice ostale bez roditelja, kao i Anđum nani bez majke, otac joj je poginuo nešto ranije. Anđum je tada imala dvadeset i dve godine, u svom bolu prigrlila je i njih tri devojcice i brinula je o njima. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.colorstv.com