Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 15. deo

“Ja sam tada išla u prvi razred, ali školu sam napustila jer Anđum nije imala para da mi plaća prevoz. Sve škole su bile u gradu, tako da smo nas tri ostale neškolovane.” – dodaje Damini.
Miti je gleda, kaže kako je to šteta i pita od čega su živele.
Damini odgovara da je Anđum imala nešto zemlje i sadila povrće, a za sve ostalo seljani su im pomagali. Anđum je znala da šije i tako dolazila do malo novčanih sredstava. Ona je i nju naučila da šije. Miti kaže to je bilo davno, sigurno sad selo ima školu. Damini kaže da je sigurna da selo nema školu, jer tamo i ne postoji slobodna zemlja gde bi se škola izgradila. Sva zemlja je u vlasništvu seljana koji je obrađuju i od nje žive. Miti je upita šta ima ona u tom selu. Damini kaže kuću svojih roditelja i odmah pored kuće zemlju koju je kupio njen muž, odnosno Mitin deda.
Miti: “Amo, ti se tamo nikada nećeš vraćati, jel da?”
Damini je klimnula glavom i plakala sećajuci se svega. Kazala je da joj je teško da tamo ode, podsećalo bi je na roditelje i muža koji je poginuo kad je njena mama imala dve godine.
Miti: “Znaci i mama je živela samo sa tobom, bez svog oca, ona se oca nije ni sećala?”
Damini je samo klimala glavom. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.aapkacolors.com