Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 17. deo

Starina kaže da će im ispričati sve što zna, i pocinje: Damini je bila ćerka jedinica i njegova drugarica iz detinjstva. On je od nje stariji dve godine. Njeni roditelji, kao i neki drugi seljani, su bili zaposleni u gradu. Tako da su njeni roditelji njega molili da pazi i čuva Damini do škole jer su morali putovati prevozom. Damini je nekoliko meseci išla u školu kad su joj roditelji kao i još neki seljani iz sela, poginuli u teškoj saobraćajnoj nesreći kad su se vraćali sa posla. Ona i još dve devojčice su tada izgubile oba roditelja. Jedna mlada devojka, Anđum – je ostala bez majke, a otac je nešto pre umro. Anđum ih je privila sebi i u njihovom bolu one su živele sa njom. Ona se o njima starala, i izdržavala ih, radila je na polju, a umela je i da šije, a seljani su im pomagali koliko su mogli. Damini je izrasla u prelepu devojku, ali školu nije mogla da produži jer Anđum nije imala para da njoj i ovim devojčicama placa prevoz. Njegov ratni drug, Rađap Barti, je više puta dolazio kod njega, donosio bi mu namirnice i davao pare. Tada je ugledao Damini i ludo se zaljubio u nju. On je iz više kaste bio, bogat i fakultetski obrazovan. Sa roditeljima se posvađao jer mu oni nisu dozvolili da se oženi nekom drugom devojkom, jer je imao ugovoren brak sa Avinaševom rođenom tetkom. On je napustio roditelje, došao u selo i oženio se sa Damini. (NASTAVAK NA SLED.STR.)