Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 196. deo

Baka je bila iznenađena njegovim rečima, ali se i Miti ubacila: “Bako, i ja sam mrzela svoju majku, rasla sam sa saznanjem da su mi roditelji umrli, a onda sam saznala da mi je majka živa i da je u zatvoru zbog ubistva. Tada je nisam prihvatila za majku, mrzela sam je jer nisam mogla da prihvatim da sam ja ćerka majke ubice. A tek skoro sam saznala da je nevina provela toliko godina u zatvoru. Ona je silom slučaja bila razdvojena od nas, svoje dece, i od nas je dobijala samo mržnju. Kada sam je prihvatila, zavolela i nazvala majkom, udala sam se i otišla. Ona je u mom odsustvu poginula, ali Juvrađe, znaš li ko te je izvukao iz zatvora kada si se potukao sa Amanom, a on podneo tužbu protiv tebe?”
Juvi: “Ne znam, Miti. Znam da je Aman povukao tužbu i od tada smo postali ptijatelji.”
Miti je ustala: “Odmah ću se vratiti.”
Otišla je gore do sobe, uzela majčino pismo i jednu malu papirnu kesicu i sišla dole. Pošto je baka ustala i sela u dnevni boravak, za stolom su bili samo Juvi i Akaš. Miti je sela na svoje mesto i pismo dala Juvrađu da pročita. Juvi je pitao Miti čije je to pismo.
Miti: “Čitaj Juvi, pa ću ti reći.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)