Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 202. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 202. deo
Miti je sa velikom mukom, ali i upornošću, podigla ciradu sa konstrukcije i izvukla motor. Ispred hostela je ugledala Amana, parkirala je motor odmah pored njegovog, sišla i skinula kacigu. Osmeh joj nije silazio sa lica.
Smejao se i Aman: “Drago mi je što vidim da voziš motor! Vidim da si vožnju dobro savladala, ali dok sam te čekao primetio sam da ovde i žene isto kao i muškarci voze motor.”
Miti: “Da Amane, on je za ovo stanovništvo najčešće prevozno sredstvo. Ovde su autobusi jako retki i neredovni, a i rikša se ovde ne vozi tako da većina stanovništva ovde vozi motor.”
Aman: “Miti, hajdemo u restoran, želim da malo popričamo i da ti nešto kažem.”
Ušli su u mali restoran hostela i seli odmah pored prozora. Aman je odmah naručio sok. Malo dalje od njih je bio šank, za kojim je stajao jedan gospodin. Pio je kafu i neko alkoholno piće i pogled nije skidao sa Miti. Aman je to primetio i pitao Miti da li poznaje gospodina koji stoji za šankom jer je non-stop posmatra. Miti je pogledala u tom pravcu i prepoznala šefa magacina: “Znam ga, on je šef magacina. Čudi me da je tu, ali možda još uvek nije stigao šleper i Akaš ga je pustio da dođe tu i da popije kafu… Amane, tu u blizini nam je i firma.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)